Istorijat radnje - III generacije   

                   
                     Cedomir Marjanovic (1914-1991)           Zlatko Marjanovic                   Srdjan Marjanovic

   1925. godine prvi vlasnik firme Cedomir Marjanovic,  otac sadasnjeg vlasnika, zavrsava zanat umetnickog limara u Leskovcu. Do dolaska u Beograd 1934 god. Cedomir radi mnoge umetnicke limarske radove za zgade u tadasnjem malom ali vrlo bogatom Leskovcu, poznatom kao ,,Srpski Mancester" jer su se u njemu nalazile najvece tekstilne fabrike u zemlji. Tako vest u rucnom radu, savijanju, oblikovanju i konstruisanju lima u razne ukrasne figure i minijature dolazi do Beograda i on se zaposljava se u fabrici aviona Rogozanski na mestu majstora za izradu elisa za avione, koje su se izradjivale od drveta rucnom obradom, a umeli su da ih rade samo vrhunski znalci i majstori sa vestom rukom.Za vreme Drugog svetskog rata cini svoje prve korace u izradi nakita, praveci za svoju suprugu snale za kosu od odpadaka pleksiglasa. Odmah po zavrsetku rata pocinje samostalni rad kod kuce, a zatim sa radionicom i radnjom u ulici 29 Novembra, gde registruje radnju za izradu nakita, popravku naliv pera i izradu ukrasnih predmeta od raznog materijala.

   1953. godine prelazi sa radnjom u ulicu Balkansku 23, gde u dvoristu zgrade pravi veliku radionicu u kojoj pocinje ozbilniju proizvodnju nakita od raznog materijala, i to rucnim radom. Nekoliko godina ranije sa jos tri Beogradska majstora polaze ispit pred komisijom da bi mu se potvrdila sposobnost za izradu nakita, sto jednom mojstoru koji radi vec dvadesetak godina nije bio veliki problem.

		Nekad ...		... i sad.

  1957 godine Cedomir Marjanovic preseljava radnju u ulicu tadsnjeg imena Marsala Tita 34, sada Kralja Milana (na slikama gore) u kojoj zapocinje novi ciklus zivota i rada.   Mali prostor u prodavnici i odvojena radionica u suterenu zgrade zahtevali su i osobu koja mora biti stalno u prodavnici, i tu ulogu preuzima supruga Milica, a Cedomir sam a kasnije zajedno sa svojim sinom Zlatkom proizvodi nakit i ukrase snale, ogrlice, priveske i prstenje od raznog materijala. U onom siromasnom vremenu kada nakit nije bio dostupan svima, nije moglo samo od njega ziveti, tako da je Cedomir radio i razne opravke nakita, popravke perca za naliv pera koja su tada bila pravo malo bogatstvo, a za koje je covek morao biti pravi majstor. U tom okruzenju izrade nakita i raznih popravki ocu pomaze i usput stasava sin Zlatko koji po nakon srednje skole zavrsava zlataski zanat u Indjiji.

   1971 godine u novoizgradjenom prostoru u istoj zgradi otvaraju novo odelenje za prodaju zlatnog i srebrnog nakita ciju proizvodnju pocinju u sopstvenoj radionici. Prosirivanjemi prostora za radionicu oformavlja se jedna moderna lepo uredjena radionica gde otpocinje jedna ozbiljna proizvodnja nakita.U dobim vremenima sa zaposlenima kojih je bilo i po desetak, uz ogromno iskustvo oca Cedomira koji ostaje veran svojoj staroj proizvodnji nakita od nplemenitih materijala, stasava Zlatko koji kupi mnoga iskustva, pa tako on odlazi 1979 godine u Nemacku na privremeni rad.

                                         
G. Zlatko Marjanovic -snimak iz radionice 1980 godine (levo) i danasnja moderna radionica (sredina i desno)

Tamo 1980. god. polaze majstorski ispit pred komisijom zanatske komore Dizeldorfa u gradu Keveli kod majstora Fan Ojena, time potvrdjuje svoje majstorstvo i dobija clanstvo u zanatskoj komori Nemacke.

   Otac Cedomir umire 1991 godine u Beogradu, stigavsi da prenese svoja znanja i iskustva na unuka Srdjana, tako da od te godine istorija se ponavlja, ovaj put Zlatko radi sa svojim sinom Srdjanom koji je takodje polozio ispit za majstora.

   Kako se izrada nakita od raznog materijala pokazala neisplativom, prodavnica gde se taj nakit prodavao se preuredjuje u specijalizovanu radnju za prodaju nakita od srebra, pa se jedan deo radionice i radnika zajedno sa sinom Srdjanom kao vodjom tog poslovnog projekta opredeljuje za izradu nakita od srebra, dok se drugi deo zaposlenih bavi proizvodnjom zlatnog nakita.

   Poseban program porcelan-zlato uvodi se u proces proizvodnje 1995 godine zahvaljujuci Zlatkovim iskustvima i saznanjima koje je stekao radom u Nemackoj. To je program ikonica na porcelanu u zlatnim ramovima, koji do tada nije niko osvojio. To je prvi srpski pravoslavni proizvod te vrste.